razglednica

Uporedo sa svim događanjima neophodnost savremenog načina prezentovanja “Najveće i najteže razglednice na svetu”, dovela je do postavljanja  internet prezentacije. Prezentacija je prvobitno bila postavljena na adresi  www.razglednica.info . Za  vreme prisutnosti prezentacije na ovoj adresi , istu je posetilo 1400 posetilaca iz raznih krajeva sveta.

Internet prezentacija je bila na nekoliko adresa, kao što su:

www.ravangrad.net/~razglednica

http://razglednica.ravangrad.net

www.razglednica.in.rs

Ovako odštampane i podeljene poštanske razglednice su obavile  svoju primarnu funkciju, tj. odaslate su poštom u razne krajeve kako naše države, tako i Evrope, pa i na druge kontinente, dok je najveći broj poštanskih razglednica bio poslat na prostore svih država sa područja bivše države SFRJ. Na ovakav način je „Najveća i najteža razglednica na svetu posrednim putem proputovala svet rasađujući svoje ideje mira i ekologije u svest ljudi na svim meridijanima.

Tako odštampanu razglednicu sam podelio i mnogim poznatim ljudima kao što su: Nenadu Čanku, Pal Šandor, Kasa Jožef, Agošton Andraš, Dobrica Ćosić, Ivo Škrabalo, Mlađen Dinkić, princeza Katarina Karađorđević i Princ Aleksandar Karađorđević. Somborski delegat gosp. Vladimir Kronić u Parlamentu Srbije je podelio oko 30-tak razglednica u Parlamentu, prilikom posete Kanadskog i Poljskog ambasadora našoj zemlji gradski arhitekta Snežana Milešević je poklonila dve reprodukcije dela.

 

Nakon tog ne uspešnog pokušaja sam preko tadašnjeg predsednika opštine Sombor gosp. Slavković Jovana pokušao kontaktirati sa predsednikom naše države gosp. Borisom Tadićem što je takođe završilo neuspehom.  

Nakon toga sam se obraćao mnogim nevladinim i ekološkim organizacijama i medijskim kućama preko kojih bi takođe bilo moguće ostvariti moje ideje, ali i to je bilo bezuspešno. Medijske kuće koje su mi se odazvale su: Duna TV Budimpešta, Prvi kanal mađarske televizije, novosadska Apolo televizija, i subotička Super televizija.

Prvo   predstavljanje  razglednice široj javnosti   je održano  u  Somboru 10.06.2003. godine u maloj galeriji  Kulturnog centra „Laza Kostić“. Promocija je održana  pod pokroviteljstvom  Skupštine opštine Sombor, te je gradonačelnik Sombora i otkrio sliku.
Promocija je bila izuzetno posećena , tako da su izložbene prostorije bile male da bi primile sve zaintresovane posetitelje. Nakon otkrivanja slike, simbolično su pušteni beli golubovi. ..... Pozitivne kritike su pročitali  istoričar Milan Vojnović i Saša Radojčić predstavnik ekološkog društva  Sombora.

 Na ovoj promociji je izrečena želja autora da razglednica bude odaslata u svet, u zgradu Ujedinjenih nacija, a kao svojevrsni doprinos zbližavanju svih ljudi dobre volje radi ostvarivanja boljeg života  i saradnje na očuvanju ekološkog sistema naše planete.

Želja mi je bila da  izrečena poruka Razglednice  bude upućena svima  koji u svojim rukama imaju moć, da stanu i sačuvaju lepotu prirode i dostojanstvo čoveka i života.   

 Stavljajući težište svog emocionalnog stava prema sebi i svetu, a kao čovek kome je primarna ljudska zajednica, uz to kao  ekolog i humanista, zanimanja građevinski keramičar, poštovalac   svoje prapostojbine  planete Zemlje, želeo sam kroz sebe svojom pozitvnom i kreativnom energijom  u svom delu ukazati na mogućnost dostjanstvenijeg života našeg potomstva na planeti Zemlji. Na ovaj način postajem borac za postojanje ljudskog roda.

Kineska poslovica kaže da jedna slika govori više od hiljadu reči, noseći se to izrekom ja sam kreirao delo sastavljeno iz dve slike kako bi uticaj koje ono ostavlja bio moćniji

Uspeo sam posle 5 teških  godina rada, za mene moju porodicu i žitelje moje otadžbine završiti to moje zamišljeno veoma nesvakidašnje i jedinstveno delo  „Najtežu razglednicu sveta“.Ona je lična poruka mojoj porodici,prijateljima,mom gradu,mojoj otadžbini, planeti Zemlji,poruka vladarima sveta da stanu, da sačuvaju lepotu prirode,dostojanstvo čoveka,dostojanstvo života.

Čovek se kroz svoje vekovno  postojanje na nasoj pramajci planeti Zemlji bavi perifernim stvarima, a nije ni svestan da gubi tlo pod nogama opšteg životnog prostora.

Ovo moje delo je jedna od opomena upućena savremenoj civilizaciji, u želji da će shvatiti ozbiljnost i hitnost problema u kojem se našlo savremeno čovečanstvo.
Teret odgovornosti spašavanja naše planete je upravo pao na pleća naših generacija.
Što danas ne uradimo, sutra već može biti kasno.

Od završetka mog dela „najteža razglednica sveta „ do danas je prošlo više od pet godina i jedan deo mog cilja je ispunjen tako što je „Razglednica“ našla mesto u narodnoj skupštini republike Srbije, dok drugi deo mog cilja nije ispunjen a to je da putem reprodukcije dela u originalnoj veličini u vidu pištanske razglednice pošaljemo poruku mira i širenja ekološke svesti u sam centar odlučivanja o sudbini cele planete i celog čovečanstva odnosno u sedište Ujedinjenih nacija.

Razglednicom sam želeo predstaviti svoja razmišljanja o civilizacijskom hodu kroz vreme koji je otpočeo prvim crtežima u najdubljim delovima pećina još u paleolitu, preko keramičkih ekspresija kroz doba neolita, pa sve do moje razglednice modernog doba načinjene od keramike. Svojim pećinskim crtežima i keramičkim radovima, rani čovek se od svojih prapočetaka obraća predivnoj Božanskoj tvorevini - našoj planeti Zemlj. Ovo se nastavlja kroz sve milenije do današnjih dana, kada se ja isto tako svojim umetnikim delom zauzimam za isto to Božansko delo koje je nama ljudima ostavljeno da ga očuvamo - našu planetu Zemlju..

Moje prezime i struka su vezani za keramiku, te nije slučajno što u razglednici dominira keramika - materijal čijim je pronalskom čovek najavio osvit zore naše civilizacije. 

“Najteža razglednica sveta” je jedinstveno i nesvakidašnje delo koje nije kao ostala dela poteklo iz ateljea već materijali koji su utkani u to delo vode poreklo iz stvarnog života. 
Ona prikazuje uži centar mog voljenog grada Sombora. Izgrađena je od keramike u tehnici reljefnog kolaža pripada umetničkom pravcu mediaart.

Razglednica je teška oko 200 kg. Dimenzije su 240 cm x 140 cm. Prema Ginisovom rekordu spada u najtežu razglednicu sveta, ali nije verifikovana.
Delo završavam 2003.god. i samim zavreštkom dela sam uzburkao javnost moga grada,jedan deo ljudi mi je davao podršku,a jedan deo ljudi me je sputavao u ostvarenju mojih ideja.
Shvatio sam da sam daleko ispred svog vremena i da ostali ljudi treba što pre da me stignu i shvate moje ideje da bi zajedno uspeli da se izborimo za ostvarenje poruka koje razglednica nosi.