Nakon promocije krenuo sam ka ostvarenju svojih
ciljeva poslavši pismo ambasadoru Ujedinjenih Nacija u Beogradu,
Julianu Harstonu. Ovim pismom sam se obratio gospodinu
Harstonu sa nadom da će se zauzeti za ostvarivanje ideje da ova
„Najteža razglednica“ i fizički stigne u sedište Ujedinjenih nacija sa
željom da će se nalaziti na mestu gde će je moći videti mnogi ljudi
koji imaju uticaja na svetsku sudbinu, sa nadom da oni imaju moć da
čovečanstvu prenesu poruku o očuvanju prirode,kao i dostojanstvu čoveka
i života.
Na pismo sam dobio odgovor u kome mi se gosp. Harston zahvaljuje na divnom gestu i savetuje da se obratim ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu preko kojeg bi se na najbolji način mogla realizovati ova ideja. Na njegov savet sam se pismeno obratio tadašnjem Ministru gosp.Vuku Draškoviću 18.05.2004. godine za koje pouzdano znam da je prošlo kroz sekretarijat njegove vlade, ali odgovor na moje molbe nisam dobio.
Nakon tog ne uspešnog pokušaja sam preko tadašnjeg predsednika opštine Sombor gosp. Slavković Jovana pokušao kontaktirati sa predsednikom naše države gosp. Borisom Tadićem što je takođe završilo neuspehom.
Nakon toga sam se obraćao mnogim nevladinim i ekološkim organizacijama i medijskim kućama preko kojih bi takođe bilo moguće ostvariti moje ideje, ali i to je bilo bezuspešno. Medijske kuće koje su mi se odazvale su: Duna TV Budimpešta, Prvi kanal mađarske televizije, novosadska Apolo televizija, i subotička Super televizija.
